Poreklo života na zemlji i danas je nerazjašnjeno, međutim preovladava mišljenje da su prva živa bića nastala kao rezultat prirodnih evolutivnih procesa koji su se odvijali na prvobitnoj zemlji. Dugotrajni evolutivni procesi koji su doveli do nastanka i razvoja živih bića obuhvaćeni su imenom biohemijska (ili hemijska) evolucija i još uvek traju.

Nobelova nagrada predstavlja internacionalnu nagradu koja se dodeljuje svake godine, počev od 1901. Nosi ime u čast Alfreda Nobela, tvorca dinamita, i dodeljuje se 10. decembra, na dan godišnjice njegove smrti.
 

U trećoj analitičkoj grupi se nalaze Al³⁺, Cr³⁺, Fe³⁺, Fe²⁺ (podgrupa gvožđa), Co²⁺, Ni²⁺, Mn²⁺, Zn²⁺ (podgrupa cinka) a neki autori još navode UO₂²⁺ kao pripadnika ove grupe. Karakteristika ovih katjona je da su njihovi sulfidi nerastvorni u baznoj sredini.

Jedan veoma poznat eksperiment, poprilično čudan ljudima koji se ne razumeju u hemiju. Od samo malo kalijum-jodida, vodonik-peroksida i tečnosti za pranje posuđa može se napraviti ,,pasta za zube” dovoljna za povećeg slona...

Ako imate pakovanje svetlozelenih bombona lajfsejvers i ogledalo, sačekajte kada vas niko ne gleda i onda se uvucite u najbliži tamni garderobni plakar. Tu sačekajte pet minuta da vam se oči priviknu na tamu, zatim ubacite nekoliko bombona u usta i skrckajte ih. Pogledajte usta u ogledalu dok žvaćete bombone i videćete male bleske zelenkastoplave svetlosti.

Ovaj vrlo zanimljiv eksperiment je davno poznat u pirotehnici. Ipak, zbog toga što je vrlo opasan sada se samo može izvoditi u dobro opremljenim laboratorijama. Žarenjem živa(II)-tiocijanata (živa(II)-rodanida) nastaju oblici koji svojim bojama i formom podsećaju na zmiju. Ne treba smetnuti s uma da u ovom eksperimentu nastaju vrlo otrovni gasovi i zato se mora izvoditi u digestoru.

Katjoni koji pripadaju II analitičkoj grupi su: Hg²⁺, Pb²⁺, Bi³⁺, Cu²⁺, Cd²⁺,As³⁺(As⁵⁺), Sn²⁺(Sn⁴⁺), Sb³⁺(Sb⁵⁺). Grupni reagens za II grupu katjona je H₂S koji taloži sulfide ove grupe u kiseloj sredini.

Kada se veoma razblažen rastvor permanganata sporo redukuje do koloidno-disperznog mangan(IV)-oksida, uočava se niz promena supstanci u prelepe boje, počevši od roze/ljubičaste do žute/braon.  Ovo je razlog zbog kojeg se, u prošlosti, permanganat ponekad nazivao ,,hemijskim kameleonom''.