]> http://www.svethemije.com Naučnici sa Tehnološkog univerziteta u Gracu, Humboldtovog univerziteta u Berlinu, MIT-a, Univerziteta u Montani i Tehnološkog instituta Džordžije napravili su značajan korak za razumevanje električne provodljivosti izolovanih molekula. Male dimenzije, velika efikasnos – korišćenje molekula kao elemenata električnih kola ima dobru perspektivu. Jedan od najvećih izazova sa kojim su se susretali naučnici jeste to što velika većina molekula počinje da provodi struju tek pri veoma visokim naponima. Međunarodni istraživački tim pokazao je da su molekuli sa neparnim brojem elektrona mnogo bolji provodnici pri niskim polarizacionim naponima. Ova otrkića imaće značajnog uticaja na polju nanotehnologije. Otvorene su razne mogućnosti za praktičnu primenu – pre svega za proizvodnju efikasnijih čipova ili uređaja koji mogu pohraniti više informacija na malom prostoru. Jedan elektron mesto dva – najstabilniji molekuli imaju stabilnu elektronsku konfiguraciju sa parnim brojem eletrona. Hemičarima je daleko teže da sintetizuju molekule sa neparnim brojem elektrona, ali upravo oni mnogo bolje provode struju pri nižim polarizacionim naponima. Iako korišćenje molekula sa neparnim mesto parnim brojem elektrona izgleda prosto, moglo bi biti ključno u mnogim oblastima nanotehnologije. Zahvaljujući tome, metali u molekulskim elektronskim kolima mogli bi biti zamenjeni izolovanim molekulim. To bi dovelo do daljeg smanjenja dimenzija elektronskih komponenti Motiv za istraživanja je ideja o električnom kolu izgrađenom od svega nekoliko molekula. Osim primena u elektronici, ,,nanokola” mogla bi u budućnosti imati i specifične primene – kontrola bioloških sistema (žive ćelije) putem električnih impulsa slanih bioprihvatljim prenosnicima (kao što su sistemi organskih molekula) mogla bi od naučničkog sna jednog dana postati realnost. Izvor: ScienceDaily, jul 2009 sr