Trendovi PSE

1. Energija jonizacije (Ei) predstavlja energiju koju treba dovesti atomu nekog elementa (u gasovitom agregatnom stanju) da bi otpustio najslabije vezan elektron.

Vrednost energije jonizacije duž grupe opada, što se objašnjava porastom prečnika atoma i posledičnim padom jačine privlačnih elektrostatičkih sila između valentnog elektrona i jezgra. Kako su ove sile slabije, elektron se lakše otpušta, a pobuđivanje atoma zahteva manju količinu energije. Pritom, prva energija jonizacije je najmanja dok je svaka sledeća značajno veća (odnosno za neki element potrebna je za otpuštanje prvog najslabije vezanog elektrona potrebna "prva" energija jonizacije, a za drugi elektron da se otpusti treba uložiti nekada i 1000 puta veću energiju).

Nasuprot tome, energija jonizacije duž periode raste jer sve veći broj elektrona u istom energetskom nivou više intereaguje sa jezgrom i otežava otpuštanje valentnih elektrona, tj. potrebno je dovesti sve veću količinu energije da bi se valentni elektron(i) otpusito i na taj način postigao stabilnu elektronsku konfiguraciju.

2. Afinitet prema elektronu- energija koju atom elementa (u gasovitom agregatnom stanju) otpusti pri primanju elektrona.

Elementi sa leve strane periodnog sistema imaju male energije jonizacije što znači da "žele" da daju elektron i da budu u svom oksidovanom stanju.

Znači zaključak: elementi I-a grupe imaju najmanje afinitete, a VII-a grupe najveće afinitete prema elektronu (možeš to shvatiti i ovako: na početku većine perioda su elementi prve grupe- izraziti metali, alkalni, koji otpuštaju elektrone češće i postaju katjoni (što je nasuprot tendenciji koju opisuje afinitet da se elktroni primaju, te je on mali; nasuprot njih nemetali su pri kraju periode i oni primaju češće elektrone).

U grupi raste poluprečnik atoma, jer se povećava broj energetskih nivoa i pri primanju elektrona potrebna je mnogo velika energija da se na većoj udaljenosti od jezgra uspostave sile koje će čvrsto držati elektron vezan za jezgro.

3. Elekronegativnost- nema neku posebnu periodičnost u PSE, ali postoje neke pravilnosti koje se uviđaju.

Elektronegativnost je jačina kojom supstanca privlači elektrone. To znači da ako imate vezu između dve supstance npr. neka supstanca XY elektroni koji sačinjavaju vezu će biti bliži supstanci koja ima veću elektronegativnost (veća vrednost elektronegativnosti i element jače privlači elektrone). Npr kod nekog jedinjenja opšte formule XY , X ima veću elektronegativnost pa bi veza između ta dva elementa trebala da izgleda u stvari ovako:

X∙∙  Y               umesto                X ∙∙ Y

X je naš elektronegativniji element, odnosno on jače privlači elektrone i zato je ova veza bliža elementu X. Koji su elementi jače a koji slabije elektronegativni? Nemetali imaju veću elektronegativnost dok metali imaju manju elektronegativnost. Što i treba da nam bude logično jer nemetali teže da prime elektrone kako bi dostigli konfiguraciju plemenitog gasa dok metali teže da otpuste elektrone kako bi dostigli konf plemenitog gasa. Od nemetala najveću elektronegativnost ima F pa O pa Cl pa N itd.

Postoji više načina na koje se meri elektronegativnost. Prva je Paulingova skala. Ova skala nije potpuno precizna i dešava se da se na osnovu nje mogu doneti pogrešni zaključci.

Bolju skalu je predložio Alred, koji je izračunao elektronegativnost na osnovu atomskog broja atoma.

Razlike između skale Alreda i Paulinga dolazi i do 0,5.

Afinitet prema elektronu je izažen kod elemenata VII grupe, jer je njima potreban samo jedan elektron za postizanje stabilnosti. Merilo za afinitet je elektronegativnost atoma, i što je veća, veći je afinitet. Ea raste duž periode, pa je za fluor (F) Ea najveća, jer je on najelektronegativniji element, a opada duž grupe- novi elektron dolazi ka nivou koji je sve dalje od jezgra, pa su privlačne sile sve slabije (izuzetak su elementi 2. periode, jer su atomi mali, a elektronski oblaci „gusti” i tako dalje, ali nije bitno to tebi sada).

Napomena: Ističem da me zli jezici ne bi ispravljali da zbog ovih izuzetaka najveći afinitet prema elektronu od svih elemenata ima hlor, a ne kako bi se moglo na prvi pogled očekivati fluor (ali i dalje stoji da što je element elektronegativniji to je veći njegov afinitet (i logično je, jer sa većom elektronegativnošću atom nekog elementa jače privlači elektrone, pa mu je lakše da ih primi (afinitet)).

U poređenju metala i nemala:
Izraziti metali - imaju MALE Ei i MALE Ea,
Izraziti nemetali - imaju VELIKE Ei i VELIKE Ea.

Zadatak glasi :koliko molekula ugljenik(IV)-oksida se može dobiti zagrevanjem 92 g smese kalcium-karbonata i magnezijum-karbonata u mojem je odnos broja molova pvih karbonata 1:1? :)