Disperzni sistemi

Disperznim sistemima zovemo smeše u kojima su jedna ili više supstanci raspršene u nekoj drugoj supstanci. Dele se na:

• prave disperzne sisteme (veličina čestica je manja od 1nm)-raspršene čestice su molekuli ili joni, a sistem je stabilan;
• koloidno-disperzne sisteme (veličina čestica je između 1 i 100 nm)-sistem se može destabilizovati;
• grube disperzne sisteme (čestice veće od 100 nm)-sistem je nestabilan.

Pravi rastvori

Rastvori su homogene smeše dve ili više supstanci. Sastoje se od rastvarača i rastvaraka (rastvorenih supstanci). Dele se prema agregatnom stanju. Rastvarač je supstanca istog agregatnog stanja kao i rastvor, a ako su i rastvarač i rastvorak u istom agregatnom stanju, rastvarač je ona supstanca koje ima više. Procentna koncentracija rastvora je broj koji nam pokazuje koliko je rastvorene supstance u 100g rastvora.

Supstance se rastvaraju tako što privlačne sile između rastvarača i rastvorka nadjačaju međumolekulske sile između čestica rastvarača i rastvorka zasebno (na slici). Rastvaranje je ravnotežni proces. Proces inverzan rastvaranju je kristalizacija. Zasićen rastvor je onaj u kom je postignuta ravnoteža između kristalizacije i rastvaranja. Broj grama rastvorene supstance koja pri normalnim uslovima gradi zasićen rastvor sa 100g rastvarača naziva se rastvorljivost. U prezasićenom rastvoru rastvorene supstance ima više nego što može da se rastvori pri normalnim uslovima. U nezasićenom rastvoru supstance ima manje nego što može pri normalnim uslovima da se rastvori.

"Slično se u sličnom rastvara (polarne i jonske supstance u polarnim i jonskim, nepolarne u nepolarnim)." Na rastvorljivost utiču pritisak i temperatura.

Rastvorljivost čvrstih supstanci (u vodi) pri povećanju temperature se obično povećava.

Za tečnosti kažemo da se mešaju ili ne mešaju. Neke tečnosti se mešaju tek pri povišenoj temperaturi.

Gasovi koji reaguju sa vodom se dobro rastvaraju (NH₃, SO₂...), a koji ne reaguju loše (H₂, He...). Povećanjem temperature rastvorljivost gasova se smanjuje. Povećanjem pritiska rastvorljivost gasova se povećava.

Osmoza je proces prodiranja rastvarača kroz polupropustljivu membranu u pravcu veće koncentracije. Polupropustiva membrana je takva da propušta samo molekule rastvarača. Na osmozi se zasniva proces unošenja vode u biljke preko korenovog sistema. Osmotski pritisak (π) je pritisak kojim treba delovati da bi se onemogućila osmoza. Srazmeran je koncentraciji i temperaturi.

Osobine rastvora koje zavise od broja čestica rastvorene supstance su (molski udeo je količnik broja molova rastvorene supstance i rastvarača):

1. sniženje napona pare-direktno proporcionalno molskom udelu rastvorene supstance;
2. sniženje tačke mržnjenja i povećanje tačke ključanja-takođe proporcionalno molskom udelu rastovra.

Koloidno-disperzni sistemi se dele na liofilne (hidrofilne) i liotropne (hidrofobne). Liofilni koloidi su obavijeni molekulima rastvarača (vode), dok liotropni odbijaju molekule rastvarača. Te osobine daju delimičnu stabilnost koloidnim sistemima.