Jakost kov. veze
Submitted by asterix on Sun, 05/07/2017 - 01:27
Forums:
Da li je polarna veza slaba veza ili jaka veza ? Piše da što je veza polarnija to je kiselina jača tj. veza kojom je vezan proton je podložnija kidanju, ali zašto je HF onda slaba kiselina ako je F jako elektronegativan atom?
Ja mislim da to ima veze sa
Ja mislim da to ima veze sa vrednostima Ka i deltaG. Ova kisleina ne disosuje potpuno u vodi i zato je slaba kiselina jer je veza izmedju H i F jaca u odnosu na druge elemente u grupi.
Za jačinu kovalentne veze
Za jačinu kovalentne veze značajna su dva faktora: energije AO iz kojih nastaje (jača je veza što su AO bliže po energiji, a to znači da je razlika elektronegativnosti manja) i veličine AO (što su AO sličnije veličine i manje, to je veći integral preklapanja, odn. preklapanje je bolje). Ovaj drugi faktor je, ipak, značajniji. Veza u HF jeste najpolarnija među halogenvodonicima, ali je preklapanje između 2p orbitale fluora i 1s orbitale vodonika svakako najbolje, pa je ta veza najjača. Od fluora ka jodu, veličina p orbitala raste, pa je preklapanje sa 1s orbitalom vodonika sve lošije, te jačina veze u tom nizu opada.
Hvala! Kako se može objasniti
Hvala! Kako se može objasniti jača bazičnost amonijaka od fosfina, PH3? Ima li to veze isto s elektronegativnošću i s jakošću veze N-H / P- H ?
Pored toga što je PH3 manje
Pored toga što je PH3 manje bazan, uglovi veza P-H su skoro 90 stepeni, a kod amonijaka oko 107 stepeni. Činjenica je da je atom fosfora veći, te su P-H veze i sami atomi vodonika udaljeniji međusobno, pa postoji manje elektronsko odbijanje. Uglovi od skoro 90 stepeni ukazuju da praktično postoje tri sigma veze nastale preklapanjem 3 1s orbitala vodonika i 3 3p orbitale fosfora (px, py i pz). Slobodan elektronski par je onda u 3s orbitali. Kod amonijaka je ugao skoro pa tetraedarski, a to u klasičnom lokalizovanom modelu (koji odgovara shematsom Luisovom modelu struktura) opisujemo tako što koristimo ideju hibridizacije AO i kombinujemo 2s i tri 2p orbitale i naj tačin dobijamo 4 sp3 orbitale. U jednoj se nalazi slobodan elektronski par na azotu, a ostale tri se preklapaju sa tri 1s orbitale vodonika. Kada posmatramo ova dva slobodna elektronska para, na fosforu je par u s orbitali, a na azotu u sp3. Veći s karakter slobodnog elektronskog para na fosforu (idealno 100% u odn. na 25% kod azota) znači da je taj elektronski par dosta bliže jezgru fosfora u ravnotežnom položaju nego par kod azota, jer s orbitale najviše prodiru ka jezgru. To čini fosfin znatno manje baznim nego amonijak.
Da li veća elektronegativnost
Da li veća elektronegativnost dušika može isto biti razlog veće baznosti amonijaka jer ako je elektronegtativniji jače privlači H+
Ne može, jer ako posmatramo
Ne može, jer ako posmatramo amonijum jon, veća elektronegativnost znači da su zajednički elektronski parovi bliže azotu, pa bi se lakše heterolitički raskinula N-H veza i onda bi amonijak bio slabija baza.
Hvala! pa nije li amonijak
Hvala! pa nije li amonijak inače slabija baza? U jednom udžbeniku piše da zbog veće elektronegativnosti dušik jače privlači proton od fosfora te se to navodi kao razlog slabije baznosti fosfina od amonijaka.
Mislio sam da bi onda
Mislio sam da bi onda amonijak bio slabija baza od fosfina. Svakako je amonijak slabija baza generalno govoreći, ali je jača od fosfina. Objašnjenje iz tog udžbenika nema smisla, jer o jačem privlačenju elektrona usled veće elektronegativnosti možemo govoriti tek kada se nagradi veza, a ne pre.
da li tu onda kod fosfina ne
da li tu onda kod fosfina ne dolazi do sp3 hibridizacije?