Smeše
Smeše kao mešavine čistih supstanci
Ćaskamo o nauci
U prethodnoj lekciji pričali smo o čistim supstancama, ali smo rekli i da u prirodi mnogo više ima supstanci koje nastaju mešanjem dve ili više čistih supstanci.
Tako je. A kako beše nazivamo supstance koje su mešavine čistih supstanci?
Nazivamo ih smeše. Nisam zaboravila.
Nisam sumnjao u tebe. Zato ćemo danas detaljnije da pričamo o smešama. Da li te nešto konkretno zanima?
Sara: Za početak me zanima da li i kako mogu da znam da li je neka supstanca čista supstanca ili je smeša?
Marko: Odlično pitanje. Nekad je to veoma lako. Na primer, onda kada na oko možeš da vidiš da se supstanca sastoji od nekoliko različitih supstanci koje su različite boje ili čak agregatnog stanja.
Sara: Aha, znači nekad i nije tako lako? Verovatno onda kada su supstance koje čine smešu tako dobro izmešane da ne možemo da ih razlikujemo jednu od druge?
Marko: Tako je i sada dolazimo do jedne važne teme, a to je da postoje dve vrste smeša koje se razlikuju baš po tome - kako su supstance izmešane.
Sara: Slušam.
Marko: Ako su supstance nepravilno i nesavršeno izmešane, tako da možeš da ih primetiš u smeši i ako ta smeša nema u svakom svom deliću isti sastav, takve smeše nazivamo HETEROGENE SMEŠE
Sara: Znači da su pesak, čokolada sa lešnicima i sokovi sa mehurićima primeri heterogenih smeša?
Marko: Tako je, zapravo većina smeša u svetu oko nas su heterogene smeše. Ali, ako su supstance tako savršeno izmešane da ih ne možemo razlikovati u smeši i ta smeša u svakom svom deliću ima isti sastav onda govorimo o HOMOGENIM SMEŠAMA
Sara: Te reči "homogeno" i "heterogeno" se ne koriste samo u hemiji, čula sam ih i ranije.
Marko: Da "homogeno" je nešto što je istovrsno, isto u svakom svom delu, a "heterogeno" je različito u svakom svom delu.
Sara: Jasno mi je. Da pogađam? Homogenih smeša u prirodi ima manje nego heterogenih jer je prilično teško da se supstance tako savršeno i pravilno izmešaju.
Marko: U pravu si, u prirodi zaista ima manje homogenih smeša, primeri za homogene smeše su na bistri rastvori, kao što je na primer bistra morska voda, ali i smeše gasova kao što je vazduh.
Sara: Razumem. Kada je čaši bistre morske vode ne možemo razlikovati so od vode i ona je podjednako slana u svakom svom delu.
Marko: Dodao bih i da i homogenih i heterogenih smeša ima u sva tri agregatna stanja
Ključni naučni pojmovi
Da zaključimo. Smeše, kao mešavine čistih supstanci mogu biti homogene i heterogene. Sara je nacrtala kako zamišlja da izgledaju čestice smeše dve supstance kada one čine homogenu, a kako kada čine heterogenu smešu.
| Homogene smeše | Heterogene smeše |
|---|---|
 |
 |
| Čestice supstanci koje čine smešu se ne mogu razlikovati ni golim okom ni pod mikroskopom | Čestice koje čine smešu se često mogu razlikovati i golim okom ili pod mikroskopom |
| Smeša ima isti sastav i osobine u svakom svom delu | Smeša nema isti sastav i osobine u svakom svom delu |
| Primeri: vazduh, morska voda | Primeri: zemljište, pesak |
- Homogena smeša
- Smeša čiji svaki deo ima isti sastav i osobine.
- Heterogena smeša
- Smeša koje nemaju isti sastav i osobine u svakom svom delu
Naučne zanimljivosti
Mleko izgleda kao homogena smeša, ali nije!
Mleko — heterogena smeša u maskirnom izdanju
Mada izgleda kao potpuno ujednačena tečnost, mleko je zapravo heterogena smeša. Sastoji se od vode, masti, proteina i drugih sastojaka koji su fino raspoređeni, ali nisu u potpunosti rastvoreni. Mikroskopske kapljice masti plivaju u vodi i čine mleko emulzijom — posebnim tipom heterogene smeše. Zato mleko može da se pokvari, a da ne primetimo odmah promenu u izgledu!
Kratki naučni kviz
...