Zašto su biljke zelene?
Hlorofil, svetlost i fotosinteza
Ćaskamo o nauci
Marko, da li znaš zašto su skoro sve biljke zelene?
Pa... valjda zato što im zelena dobro stoji?
Haha, možda! Ali sigurno postoji neki naučni razlog. Pitajmo nastavnika!
Profesor objašnjava pojave u prirodi
Biljke su zelene zbog jednog posebnog pigmenta koji se zove hlorofil. On se nalazi u listovima i upija sunčevu svetlost. Ali ne upija sve boje!
Šta hlorofil radi?
Hlorofil upija crvenu i plavu svetlost, a odbija zelenu. Pošto zelena svetlost ne može da se "upije", ona se odbija od biljke i zato je mi vidimo kao zelenu.
Zašto je svetlost važna?
Svetlost je biljci potrebna za fotosintezu – proces u kome biljka pravi sopstvenu hranu. Uz pomoć hlorofila, biljka koristi svetlost da iz ugljen-dioksida iz vazduha i vode iz zemlje napravi šećer i kiseonik.
Gde se nalazi hlorofil?
Hlorofil se nalazi u ćelijskim organelama koje se zovu hloroplasti. Oni su kao
male
fabrike u listu, i bez njih biljka ne bi mogla da preživi.
Zašto nisu sve biljke potpuno zelene?
Neke biljke imaju i druge pigmente (žute, crvene, ljubičaste), ali i one obično sadrže hlorofil.
Tokom
jeseni, hlorofil se razgrađuje i tada dolaze do izražaja druge boje u lišću.
Hlorofil se nalazi u ćelijskim organelama koje se zovu hloroplasti. Oni su kao male fabrike u listu, i bez njih biljka ne bi mogla da preživi.
Zašto nisu sve biljke potpuno zelene?
Neke biljke imaju i druge pigmente (žute, crvene, ljubičaste), ali i one obično sadrže hlorofil. Tokom jeseni, hlorofil se razgrađuje i tada dolaze do izražaja druge boje u lišću.
Možda će te zanimati šta je NDVI - indeks vegetacije
Znaš li da naučnici mogu da „vide“ koliko je neka biljka zdrava — čak i iz svemira? Koriste satelite koji snimaju Zemlju ne samo u bojama koje mi vidimo (crvena, plava, zelena), već i u infracrvenoj svetlosti. To je svetlost koju ljudsko oko ne može da vidi, ali biljke reaguju na nju.
Zdrave biljke odbijaju više infracrvene svetlosti, dok bolesne ili suve biljke odbijaju manje. Tako naučnici mogu da naprave specijalne slike koje pokazuju da li su biljke u šumama, poljima i parkovima zdrave — čak i bez da ih iko vidi izbliza!
Ova metoda se zove NDVI – to je skraćenica za indeks vegetacije, i koristi se širom sveta da prati zdravlje biljaka, šuma i useva.